Милош Јанковић:
„Таложник“, Књижево друштво „Свети Сава“, Београд, 2012)
Милош Јанковић је својеврсна појава у савременом српском песништву. Бројне објављене збирке песама,
приређене књиге, антологије... потврђују да је полиграф велике енергије еруптирао комплексну поезију широког
тематског спектра. Читава библиотека књига
уверљиво указује на стваралачки и
песнички феномен, ( „Велики прасак
поезије“) „Случај Јанковић.“
Он је песник који зна тајне
певање, у више сфере песме преноси свој живот и стваралачка интересовања даровито версификује у полифону
симфонију Речи. Из књиге у књигу његов глас се воздизао у песничке сфере
духа и логоса. У низу песама филозофију стваралачке поетике исказује стиховима
који комуницирају с поезијом и животима других песника чији се
гласови у Јанковићевом гласу добили нови тон и потврдили да је песничка судбина
одређена песмом, да је, Миљковићем казано „исто певати и умирати“. Дистих