УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Српска Квочка

Достојевски је био визионар, и у овом одломку, горе. Као и у другим стварима. Европа и свет су ушле у тај „почетак“. Стотинак и нешто година касније. Читајући бележнице Достојевског, поново, у ствари, читам нешто иако давно записано, много боље, од наших данашњих и новина и књига. Електронска издања појединих новина пуна су коментара читалаца, који потврђују страшну истину: да је малени српски народ, доведен на ивицу биолошког опстанка, толико подељен, да то изгледа апсурдно. Подељен је верски,идеолошки, партијски: не само комунизам, не само екстремне идеологије, него и ислам, тј. дуго турско ропство, оставили су неизбрисиве трагове на менталитет, народни живот, историју, душу. Новине су смеће, поједини електронски медији су смеће, награђиване књиге су смеће – овде би комуналцима требало децинија да све то почисте, али то би било - бојим се - узалудно, јер би убрзо и после тога, ако буде било и тада Срба, опет у неком маскираном облику проговорила квочка из овог народа, коме припадам. Овом народу као да је то постало знак препознавања да производи друге народе....

=извор:>Читајући бележнице Достојевског поново

ЛеЗ 0007317

среда, 30. децембар 2015.

... Међу најскупљим радовима на другом откупу који после вишегодишње паузе организује Министарство културе, су и акрил на платну "Црвена, Плава" Предрага Нешковића (700.000) и инсталација "Мандала и крст/Збогом оружје" Зорана Насовског (600.000)....

Објављени резултати Конкурса за финансирање дела визуелних уметности. За Оташевићево дело одобрено 720.000 динара

ДИПТИХ "Добро јутро Казимире Маљевичу" и "Добро вече Казимире Маљевичу", академика Душана Оташевића, најскупље је појединачно откупљено дело на овогодишњем конкурсу за финансирање уметничких дела из области визуелне уметности, чији резултати су у уторак објављени на сајту Министарства културе и информисања. За његов откуп, Народном музеју у Краљеву одобрено је 720.000 динара.
Нешто мање новца, 600.000 динара, одобрено је Српској академији наука и уметности, за уље на платну "Борови, лимени кров, прозори стакленика", ветерана наше ликовне сцене Милице Стевановић, дописног члана САНУ која ће своју збирку обогатити и за "Тела" (туш на папиру) академика Владимира Величковића (пола милиона динара). Међу најскупљим радовима на другом откупу који после вишегодишње паузе организује Министарство културе, су и акрил на платну "Црвена, Плава" Предрага Нешковића (700.000) и инсталација "Мандала и крст/Збогом оружје" Зорана Насовског (600.000). Ова дела наћи ће се у колекцији Октобарског салона.
По 400.000 динара одобрено је за уље "Плави тенк" Михаела Милуновића и објекат "Радничка класа одлази у рај" Мрђана Бајића (оба дела за Галерију савремене ликовне уметности из Ниша), шестоделни рад "Без назива" Вука Ћука ("Шуматовачка" - Центар за ликовно образовање, Београд) и десет графика Владимира Вељашиновића (њима ће бити опремљен Центар за заштиту одојчади, деце и омладине, Београд). За рад "Ха, ха, ха" Габријела Глида и "Бронзану скулптуру о чају" Здравка Јоксимовића, београдском Факултету ликовних уметности одобрено 400, односно 300 хиљада динара.
ЗБИРКЕ ФАКУЛТЕТАСОЛИДНУ финасијску подршку добио је и један број високошколских установа за обогаћивање својих збирки. Међу њима се истичу Филозофски факултет из Новог Сада са 2.464.120 динара, Шумарски факултет из Београда (2.038.000), Виша школа струковних студија Београдска политехника (618.000) и Филозофски факултет из Београда (540.000). За обнову и заштиту два мурала на својој згради Факултет примењених уметности добиће 700.000 динара. На списку су и Виша школа струковних студија за васпитаче из Крушевца, као и Машински и Хемијски факултет из Београда. Од просветних установа, новцем из откупа, нова ликовна дела добиће и београдска Математичка гимназија, Техничка школа "25. мај" из Панчева, као и предшколска установа Савски венац (247.464 динара за дело Марије Црнобрње Вукадиновић "Златна деца").
Међу институцијама, на откупу је са највише средстава подржан Центар за ликовно образовање из Београда "Шуматовачка", коме је за уметничку колекцију и врт скулптуре одобрено укупно 5.009.000 динара. За тај новац они ће, између осталих откупити дела Здравка Јоксимовића, Срђана Апостоловића, Немање Николића, Предрага Царановића, Владимира Шћепановића, Саше Ткачена, Саше Панчића, Живка Гроздановића, Драгана Рајшића и других. Са значајним буџетом од 3.377.000 располагаће и Културни центар Београда, за дела колекције Октобарског салона, међу којима су радови Катарине Здјелар, Биљане Ђурђевић, Дејана Калуђеровића, Александра Зографа...
Своју збирку Музеј савремене уметности Војводине, допуниће делима за које му је одобрено 2.480.000 динара. За тај новац биће, између осталих, откупљени радови Срђана Ђилета Марковића, Чедомира Васића, Милете Продановића, Марије Драгојловић и других. Подршку од 2.433.000 је добио је и КЦ Пожега за колекцију Градске галерије, као и Народни музеј из Краљева (2.360.000), који ће уз Оташевићевог "Маљевича" постати богатији за радове Гордане Каљаловић, Нађе Стаменовић, Косте Богдановића, Радоша Антонијевића, Жељке Момиров, Муирослава Павловића и Дејана Атанацковића. На листи оних који ће проширити своје колекције су и Народни музеј Крушевац (2.100.840), Уметничка галерија Надежде Петровић (1.720.000), Галерија савремене ликовне уметности Ниш (1.638.000), Општински културни центар Апатин (1.220.000), Музеј у Смедереву (1.000.000), лесковачки културни центар (843,328), Народни музеј Крагујевац ( 795.000)...На листи су и многи други музеји, галерије, културни центри и библиотеке из Србије, али са нешто скромнијим сумама.
Конкурс за финасирање уметничких дела из области визуелних уметности расписан је у мају, а о пројектима који су добили подршку одлучивала је комисија у којој су били Љиљана Тадић, Аница Туцаков, Јасмина Чубрило, Драган Јеленковић и Јован Чекић. Како смо успели да сазнамо у Министарству културе, сви изабрани пројекти биће финасирани у складу са у уторак објављеним решењем. 
Откупљено дело Михаела Милуновића
ПОРОДИЛИШТА И БОЛНИЦЕ
НОВУ колекцију графика добиће ГАК Народни фронт, за шта је одобрено 798.457 динара, а за ово породилиште биће откупљено и уље на платну "Нови живот слике" Драгана Здравковића (250.000). Новим уметничким делима биће оплемењене и две психијатријске установе: Специјална болница "Др Славољуб Бакаловић" из Вршца и Служба за психијатријске болести опште болнице из Пријепоља. Институт "Милан Јовановић Батут" откупиће колаж "Сунце" Ане Церовић за 150.000, а Дом здравља Сопот скулптуру "Прозори" Драгана Рајшића, за 287.429 динара.


'Маљевич' најскупљи | Култура | Novosti.rs

уторак, 22. децембар 2015.

РУСКА аванграда стиже пред београдску публику у четвртак, 24. децембра

РУСКА аванграда стиже пред београдску публику у четвртак, 24. децембра. У хируршким рукавицама, опрезно, али са много воље и ентузијазма, уз осмех, кустоси Музеја историје Југославије, у понедељак су са својим руским колегама, у старој, али за ову прилику "дотераној" музејској згради, постављали експонате из једног од најузбудљивијих периода светске историје уметности.
Поставку слика, цртежа, илустрација за књиге, скица костима, порцелана, архитектонских скица, у пет великих сала, чине дела Кандинског, Родченка, Кљуна, Архипенка, Ејзенштајна, Веснина, Гончарове, Љубов Попове... Али, и многих других припадника свих правaцa овог покрета. Са њима је у Београд допутовала и Ана Пахомова, уз Фаину Балкховску аутор изложбе, која ће пред публиком бити од четвртка, 24. децембра.
- Овом изложбом представљамо и многа дела која пре нису виђена нигде у свету - каже Пахомова за "Новости". - То се десило случајно, јер су експонати били на другим изложбама поводом стогодишњице Маљевичевог "Црног квадрата". Тек када смо све ово донели у Београд, открила сам да ту има изузетно занимљивих ствари.
Међу тим реткостима су и четири мала квадрата - два црна, бели и црвени - представљена уз рукопис Маљевичеве ученице Нине Хоган.
- Маљевич је после револуције основао Друштво оснивача нове уметности у Bитебску - објашњава саговорница. - Нина Хоган је тим поводом забележила шта ти квадрати значе. Тако да, ипак, овде имамо један мали црни квадрат.
ЦРНАЦ У ЦРНОЈ СОБИПРИЛИКОМ недавне рендгенске анализе "Црног квадрата" уз још две слике, у другом слоју је пронађен и руком писани Маљевичев запис: "Пронађи црнца у црној соби". - Маљевич је тврдио да је супрематизам рођен 1915, када и "Црни квадрат", али пронађене слике доказ су да је ипак настао раније - прича Пахомова.
А онај чувени из 1915. (један од четири које је Маљевич урадио до 1931), према речима саговорнице, последњих година не напушта Третјаковску галерију. У београдској поставци од Маљевичевих дела налазе се два од порцелана - чајник и тањир.
- Хтели смо да представимо целину руске авангарде - наставља Пахомова. - Поделили смо је у пет делова: рађање, Маљевич и његово окружење, развој, посебно у примењеној уметности, конструктивизам (постреволуционарни период уз фантазије руских архитеката), и гашење овог правца тридесетих година прошлог века.
Без обзира на то што је реч о златном периоду, за који се мисли да је у потпуности истражен, наша саговорница наводи да је управо припрема београдске изложбе показала колико тога још може да се открије, посебно по регионалним музејима. У једном кратком периоду после револуције, велики допринос богаћењу ових збирки, дали су и Марк Шагал и Казимир Маљевич. Следеће године ће у Москви бити организована и велика изложба "Непозната авангарда из провинцијских музеја".
АРХИПЕНКОУ ПОСТАВКУ је укључено и 11 дела из нашег Народног музеја, која припадају заоставштини Љубомира Мицића. Међу њима и један контрарељеф Александра Архипенка, који је потпуно опчинио Ану Пахомову: - Оваким Архипенком можете да се поносите, у рангу је са најбољим његовим делима у свету - тврди саговорница.
Куриозитет поставке у МИЈ чине и скице позоришних костима, једног од највећих филмских редитеља у историји Сергеја Ејзенштајна:
- Ејзенштајн није почео као филмски уметник, већ се као ликовни стваралац, а потом се и као редитељ бавио театром - открива саговорница. - До краја је остао одличан сликар, цртао је све сцене из својих филмова. Постоји милион таквих његових скица. Стално је на филмским сетовима био са оловком и блоком.
Иако се овај покрет везује за време пре, током и после револуције, многи уметници подржали су "Велики октобар" и хтели су да народу прикажу своју уметност, каже Пахомова и додаје:
- У почетку их је власт пустила да раде, али чим је почела да интервенише у уметности, аванграда се повукла и родио се соцреализам - идеолошка поруџбина власти. За разлику од њега авангарда је представљала емоције уметника према новом времену.


Музеј историје Југославије: Гозба из тањира Маљевича | Култура | Novosti.rs