УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Српска Квочка

Достојевски је био визионар, и у овом одломку, горе. Као и у другим стварима. Европа и свет су ушле у тај „почетак“. Стотинак и нешто година касније. Читајући бележнице Достојевског, поново, у ствари, читам нешто иако давно записано, много боље, од наших данашњих и новина и књига. Електронска издања појединих новина пуна су коментара читалаца, који потврђују страшну истину: да је малени српски народ, доведен на ивицу биолошког опстанка, толико подељен, да то изгледа апсурдно. Подељен је верски,идеолошки, партијски: не само комунизам, не само екстремне идеологије, него и ислам, тј. дуго турско ропство, оставили су неизбрисиве трагове на менталитет, народни живот, историју, душу. Новине су смеће, поједини електронски медији су смеће, награђиване књиге су смеће – овде би комуналцима требало децинија да све то почисте, али то би било - бојим се - узалудно, јер би убрзо и после тога, ако буде било и тада Срба, опет у неком маскираном облику проговорила квочка из овог народа, коме припадам. Овом народу као да је то постало знак препознавања да производи друге народе....

=извор:>Читајући бележнице Достојевског поново

ЛеЗ 0007317

петак, 26. август 2016.

ИНТЕРВЈУ И КОМЕНТАРИ

ИНТЕРВЈУ: ЈОХАНЕС КОДЕР, ПРЕДСЕДНИК МЕЂУНАРОДНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ВИЗАНТОЛОГА. Проучаваоци Византије свуда угрожена врста
Продубљено знање о византијском периоду, са свим његовим утицајима на садашњи менталитет и културе, могло би да потпомогне да се боље схвате данашња политичка и културолошка дешавања. - Аутор: М. Сретеновићчетвртак, 25.08.2016. у 08:30
Јоханес Кодер (Фото: приватна архива)
„Надам се да ће београдски конгрес византолога бити успешан, са око 1.200 учесника, из 49 земаља, који ће слушати 500 излагања. То ће дати важан стимулус изучавању Византије у Србији и многим другим земљама”, каже Јоханес Кодер, научник из Беча, председник Међународне асоцијације византолога, гост 23. конгреса византолога који је отворен на Филолошком факултету у Београду.
„Значај византијског културног наслеђа, историје, баштине, хришћанске идеологије и споменика није ограничен на нације са православним традицијама у југоисточној и источној Европи, које су некад биле део византијског царства и чији је идентитет повезан са њеним тековинама. Оно је исто тако утицало на културе и пределе земаља око Медитерана и у већем делу Европе. Продубљено знање о овом периоду, са свим његовим утицајима на садашњи менталитет и културе у претходно споменутим крајевима, могло би да потпомогне да се боље схвате политичка и културолошка дешавања у нашим садашњим временима”, истиче Кодер за наш лист, и додаје да у Бечу постоје два центра: Институт за византијске и неохеленске студије на универзитету и Одељење за византијска истраживања при Аустријској академији наука.
„Они имају доста истраживачких пројеката који су међусобно умрежени и у оквиру њих постоје три правца истраживања: Заједнице и предели; Језик, писма и текст; и Византија и шире: наслеђе и интеркултурни контекст.”
Какви су почеци институционалног проучавања Византије, а какве савремене перспективе проучавања византологије?
Још у касном средњем веку, Византија је била предмет изучавања. Име нашег научног поља је установио немачки хуманиста Хијеронимус Волф који је умро 1580. Он је био први који је употребио име античког града Византион – као име за државу и њене становнике. Иначе, Византинци су себе увек називали Римљанима. Независна академска дисциплина византијских студија развијала се од половине 19. века на универзитетима и академијама наука у многим европским
земљама. Први утемељивач катедре, која постоји од 1897. на минхенском универзитету, и директор института био је Немац Карл Крумбахер. Многи други истраживачки центри су настајали у 20. веку. На пример, Византијски институт при САНУ настао је 1948, а основао га је познати професор на Београдском универзитету руског порекла Георгије Острогорски.
Како гледате на изазове истраживања византологије с обзиром на угроженост византијске културне баштине у условима „арапског пролећа” и превирања у Малој Азији?
Знамо о уништеним античким и византијским споменицима културе које ви помињете. Ево једног конкретног примера: заједно са колегама са универзитета у Минхену и Техничког универзитета у Бечу направили смо топографски пресек и фотограметријска мерења раних византијских споменика у јужној Сирији у касним седамдесетим и осамдесетим годинама. Не знам колико њих из доба од 3. до 7. века нове ере још увек постоји. Али губици се такође таложе не само због ратова или намерног оштећивања из некаквих псеудоидеолошких разлога, већ и због комерцијалних интереса и лоше или претеране рестаурације. У неким муслиманским земљама отворено се противе споменицима култура других народа. Они који се баве проучавањем Византије могу да пробају да убеде политичаре и образоване људе да су оштећени споменици светске културе, али нисам оптимиста у вези с тим.
Какав је статус византологије на Западу у земљама ван византијског културног круга?
До одређеног степена они који се баве изучавањем Византије увек су и свуда угрожена врста. Због тога што византијске студије, као многе друге културолошке студије, нису имуне од политичке и економске кризе, што доприноси очигледној неравнотежи између примењених и фундаменталних наука. Финансирање истраживања се углавном фокусира на краткорочна давања. Али постоје разлике: у земљама југоисточне и источне Европе, посебно у Грчкој, Србији, Бугарској и Русији, споне између Византије и политичких, културолошких и религиозних традиција њиховог становништва су живе. Њихови историчари и политичари који се баве сектором културе разумеју или бар прихватају Византију као део своје историје, и материјална и морална подршка долази од државе и приватника. У Северној Америци и у Аустралији, византијске студије су делом покривене од стране етничких заједница, које су емигрирале тамо са простора Византије. С друге стране, у многим земљама ЕУ учење о Византији повезано је са историјом античке и средњовековне Европе и Медитерана и профитира од европских и националних, државних фондова.
         = из КОМЕНТАРА
bogdan basaricпре 20 сати  Bili smo deo rimske kulture, koja je voljom jednog coveka mutirala u vizantijsku... Na ovoj platformi sacinjene su brojne namerne i nenamerne zablude. Car Dusan bio je kralj Srba i Grka a brojna danasnja imena i prezimena kao i nazivi sela i gradova, reka i planina, neodoljivo podsecaju, na sulude pokusaje prekrajanja ne samo nase istorije. Ko god bude casno izucavao istoriju ovih prostora, morace se sudariti s srpskom i evropskom istorijom i konacnom vecnom slavom srpskog naroda.

Сале Земунацпре 19 сати Нешто ми буди нелагоду кад видим да су Немци родоначелници византологије. То смо потврђује моје ставове да ми уствари учимо немачку-германску верзију историје по којој су словенски народи варвари и нецивилизовани. Чуди ме само да су научници из словенских земаља прихватили здраво за готово такву верзију историје. Не заборавите да су за Римљане, па на крају и за Византију ти исти Германи били варвари, а да су једино цивилизованим сматрали Грке. Ваљда су и ови потоњи наставили те исте ставове сматрајући јединим цивилизованим народима старог века Римљане и Грке.

Дане С.пре 21 сат Баш ме занима ко плаћа овај скуп у Београду? Зашто то није Беч? Наравно ми то као нешто значимо, а вероватно покровитељи скупа су Тома и Драгица? Беч је рационалан и не плаћа сваку будалаштину. Исто је и са нашим младим такмичарима који иду на нека безначајна такмичења и тамо троше новац, организатор је рецимо Бангладеш и тамо се добију златне, сребрне и бронзане медаље иако је инфлација тих такмичења па скоро свака друга држава организује нека такмичења.

Sonjaпре 19 сати U pravu si, ne bi trebalo da finansiramo nesto sto je od kulturoloskoj ili istorijskog znacaja za nas, jer je to "budalastina". Zasto uopste saljemo mlade talente na internacionalna takmicanja? Trebalo bi da ustedimo, tako sto cemo svi da sedimo kod kuce i da gledamo Grand Paradu, dok treba deci utuviti u glavu da ne zamisljaju da mogu nesto vise da postignu van Srbije. Mi i treba da zavisimo od EU subvencija i da ocekujemo da ce druge zemlje da nam daje milostinju kao da smo africka zemlja.

Нема коментара:

Постави коментар