УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Српска Квочка

Достојевски је био визионар, и у овом одломку, горе. Као и у другим стварима. Европа и свет су ушле у тај „почетак“. Стотинак и нешто година касније. Читајући бележнице Достојевског, поново, у ствари, читам нешто иако давно записано, много боље, од наших данашњих и новина и књига. Електронска издања појединих новина пуна су коментара читалаца, који потврђују страшну истину: да је малени српски народ, доведен на ивицу биолошког опстанка, толико подељен, да то изгледа апсурдно. Подељен је верски,идеолошки, партијски: не само комунизам, не само екстремне идеологије, него и ислам, тј. дуго турско ропство, оставили су неизбрисиве трагове на менталитет, народни живот, историју, душу. Новине су смеће, поједини електронски медији су смеће, награђиване књиге су смеће – овде би комуналцима требало децинија да све то почисте, али то би било - бојим се - узалудно, јер би убрзо и после тога, ако буде било и тада Срба, опет у неком маскираном облику проговорила квочка из овог народа, коме припадам. Овом народу као да је то постало знак препознавања да производи друге народе....

=извор:>Читајући бележнице Достојевског поново

ЛеЗ 0007317

субота, 24. јун 2017.

Bačije na Brezovici, 16. maj 2017. (RTV Bor)





Објављено је 16.05.2017.
Iako je u boljevačkom kraju sve manje ovaca, tradicionalno okupljanje bačija se još uvek neguje u pojedinim selima. Petnaestak porodica iz sela Podgorca, Bogovine i susednog Zlota, i ovog proleća su izveli svoja stada na pašnjeke Brezovice, na obroncima Južnog Kučaja, gde će ostati tokom čitavog leta. Osim tradicije, bačije imaju i značajan ekonomski momenat, jer se na ovaj način prikupljaju veće količine mleka i kvalitetnog ovčijeg sira.
Produkcija: Radio televizija Bor ( RTV Bor)

BAČIJE U HOMOLJU I PODHOMOLJU BAČIJA "IZVOR" U STAMNICI





Објављено је 12.02.2015.

Bačija na Kopanoj Glavici- Miroč-Golubinje



Објављено је 09.07.2015.
There, in the mountains, where civilization ends!

Jedno lepo familijarno druženje na bačiji porodice Mileta i Marije Njagojević iz Golubinja!

Spasoje Jović - Kolo iz Krajine

Intervju sa suprugom Muamera Zukorlića: Islam ne zlostavlja žene, on žen...





Објављено је 26.02.2017.
Supruga bivšeg muftije Muamera Zukorlića u intervju za Espreso govori o Internacionalnom univerzitetu, o spornim akreditacijama, i tradiciji ovog univerziteta.

(KURIR TV) DA SE NE LAŽEMO O INAUGURACIJI: Vlast podriva temelje države!

Milomir Maric Upozno sam sve sefove CIA u Americi

KOLINDA TRAŽILA ŠEŠELJA NA INAUGURACIJI ALEKSANDRA VUČIĆA

ГДЕ ЈЕ НАША СРЕЋА? / Белатукадруз


На зараслим путевима?
Који само што се нису изгубили?
У горама? У Градинама?Заградама?
У лисичјим јазбинама?


..
У виноградима на осунчаним падинама?
У сласти џезвалија, на које су прво власници заборавили?
Крај гробаља на бреговима окренутим заласку сунца?

На слашима обновљеним? Опустелим?


...
Широм отворених врата?


..
Под липама црним, правим као стреле, високим
у шумама пуним горуна, храстова?

Под  Записима, попут овог на раскршћу путева)

..
Под липама белим крајем јуна?
Пред овим зрелим пољем жита?


..
Пред овим бандерама у низу што воде,  до нашег имања, и, можда,  мита о Златном Руну?


..




































Где је наша срећа?

Зар  крај оваквих  путева и људи који ово чине овој земљи и овом пределу?


.
Зар крај таквих?

.




























Не људима које сам познавао, и онима који ово праве природи
и будућима, већ копривама, копривама се клањам!

Шумама, дубравама, трулим млечним печуркама, честару, вишњама, пчеларима,
лози што се крај пута успентрала на високо стабло,као бршљан.

Мом сину млађем што ме прати узбрдо, што даље од долина које су данашњи људи
и свакојаки отпад унередили, и претворили у колоније гмизаваца, змијарника!

Што даље ос распадања села, према салашима и дивљини брда, што више, што даље,
- да ли је тамо наша срећа? Баш у тим засеоцима неописивим које су напустили
ти сељаци које сам и ја на крају заборавио? Варани и увек преварени.

Преварени и  у том далеком свету где се лакше и боље живи...

Где је наша срећа?

Где је срећа тих брђана који нису имали злата и накита од сребра,
али су све друго имали.

Пред овом сликом пустоши немам речи.


.
Пароле су лепе лажи, ако може, ма која лаж, бити лепа? Погледајте овај коров, увећајте ову слику максимално. Чега све ту нема, зар не?

Где је наша срећа?

У митовима?
У сновима наших предака?

Сновима наше мајке?

У  пределу где цвета милион цветова?


.
.

У овом пољском цвету?


.
Или у овом призору коровских листова које је жестока оморина обарила као спанаћ?


..

Или усред овог поља, усред класова набубрелих ражи?









.

Где је наша срећа?
Тамо где је и лисичија?
И птичија?
Тамо где се црне
сочне, и ситне птичије, дивље трешње зреле?

.




Sasvim prirodno Miroc




Minijature istočne Srbije: Homolje i Miroč







U istraživačkom tumaranju istočnom Srbijom večito stižemo do nekih mesta na kojima ranije nismo bili, ili koja su malo poznata, a želimo da ih predstavimo ljubiteljima prirode. Ovoga puta vam u pet minuta pokazujemo tri takva mesta. Najveći deo videa zauzma prilaz kroz kanjon Crne reke, jedan kratak, ali izuzetno živopisan kanjon u blizini Debelog Luga na istoku Homoljskih planina, kroz koji, iako je veoma uzan, prolazi kolski put. Drugo mesto koje smo ovog aprila premijerno posetili je kanjon Sokolovice i njena vrelska pećina na večito interesantnim prostranstvima Miroča, dok je treća tačka vodopad koji smo otkrili na Maloj reci, takođe na Miroču (koji sigurno ima mnogo više vode u proleće nakon zima bogatih snegom). Pogledajte i pridružite nam se u našim budućim istraživačkim avanturama po nepoznatim predelima! :-)

Planina Miroč 1 deo.wmv

Spasoje Jović - Devojački zov

уторак, 16. мај 2017.

Boban Salijevic - Caje sukarije cocek // Trubaci Balkan

02 / О духовном животу. Молитва.





Отпремљено је 27.04.2010.
Отац Доситеј Хиландарац - Светосавски дани 2010 у Љубљани. О духовном животу. Молитва /
Otac Dositej Hilandarac - Svetosavski dani 2010 u Ljubljani. O duhovnom životu. Molitva.

Demoni su stvarni - (Svjedočanstvo)

Sandra Milosevic - uzivo


Објављено је 22.09.2014.
Sandra Milosevic i orkestar Ace Sofronijevica - jun 2014.

1. Beograde grade
2. Znas li dragi onu sljivu ranku
3. Stani, stani Ibar vodo
4. Aj, berem grozdje
5. Zvecanka kolo (Buca Jovanovic)
6. Batocinka kolo (Tomica Miljic)

Анђеле мој (Појање православне монахиње)

Poruke sa neba



Објављено је 16.03.2014.
CIJELA Biblija zapravo je poruka s neba — poruka koju nam je naš nebeski Otac poslao za naše dobro. No prije više od 2 000 godina jedan je anđeo, za kojeg Biblija kaže da “stoji pred Bogom”, u dva navrata posjetio ljude i prenio im posebne poruke. Taj se anđeo zvao Gabrijel. Pogledajmo u kojim su se okolnostima odigrala ta dva važna posjeta.

Prvi se zbio 3. godine prije nove ere. U judejskim brdima, vjerojatno nedaleko od Jeruzalema, živio je Jehovin svećenik po imenu Zaharija. On i njegova žena Elizabeta bili su već u poodmaklim godinama, a nisu imali djece. Dok se Zaharija jednom prilikom nalazio u Božjem hramu u Jeruzalemu, jer je bio njegov red da vrši svećeničku službu, iznenada mu se s desne strane kadionog žrtvenika ukazao anđeo Gabrijel.

Zahariju je obuzeo silan strah, no Gabrijel ga je umirio, rekavši mu: “Ne boj se, Zaharija, jer su uslišene tvoje usrdne molitve i žena tvoja Elizabeta rodit će ti sina! Daj mu ime Ivan!” Rekao mu je i da će Ivan “biti velik u očima Jehovinim” i da će “pripremiti Jehovi narod spreman”.

No Zaharija mu nije vjerovao. Činilo mu se nemogućim da bi on i Elizabeta u tim godinama mogli dobiti dijete. Zato mu je Gabrijel rekao: “Zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne dogodi, jer nisi povjerovao riječima mojim.”

Za to vrijeme ljudi što su bili ispred hrama pitali su se zašto se Zaharija tako dugo zadržao u svetištu. Kad se napokon pojavio, svima je bilo jasno da se dogodilo nešto vrlo neobično jer nije mogao govoriti, nego je samo rukama davao znakove.

Po završetku svoje službe u hramu Zaharija se vratio kući. Nije prošlo dugo, a Gabrijelove su se riječi obistinile — Elizabeta je doista zatrudnjela! U iščekivanju prinove povukla se u osamu i pet mjeseci nije izlazila iz kuće.

Nakon nekog vremena anđeo Gabrijel opet se pojavio. S kime je ovaj put razgovarao? S neudanom djevojkom iz grada Nazareta koja se zvala Marija. Kakvu je poruku njoj prenio? “Našla si milost kod Boga”, rekao joj je. “Evo, zatrudnjet ćeš i rodit ćeš sina. Daj mu ime Isus!” Potom je nastavio: “On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. (...) On će kraljevati nad domom Jakovljevim zauvijek i kraljevstvu njegovu neće biti kraja.”

Za Gabrijela je sasvim sigurno bila velika čast to što je mogao prenijeti te poruke s neba. A kad saznamo nešto više o Ivanu i Isusu, još ćemo bolje razumjeti zašto su one bile tako važne. 2. Timoteju 3:16; Luka 1:5-33.

Koca Popovic



Објављено је 11.10.2016.
Dokumentarni film Konstantin Koča Popović
reditelj Goran Marković
spiker Tihomir Stanić
snimatelj Dragan Pejić
montaža Milan Stevanović
Proizvodnja - Filmske novosti, 2014.

Зов Метохије



Објављено је 15.05.2017.
Музика - Александар Ђорђевић
Фотографије - отац Исаија ( Манастир Дечани )
Инструменти - Кавал , тамбура , тапан

ТРУН / Александар Лукић

Александар Лукић
ТРУН

Ненин вир, 16.05.2017.Око 16:10. Или у рибара мокре гаће
Трун у оку. Шта би? У оба ока, море.
Бадава трљаш очи. Бадава до зоре.

Ко онај цвет, што цвета, па нестане на Тиси,
други срамоте образ, не глуми да видео ниси.

Ускрс и око Ускрса: укућани са јајима у руци,
изигравају јаке харамбаше: а умиљати вуци.

А трун у оку, то сам ја, часу: није мој грех,
суза у оку, жалосно сазвежђе: плаћен цех.

Око моје, шта видиш? Докле видиш?
У свету мимо Бога, да се постидиш.

Трун на неки начин, бива награда. Трун -
сузите очи, то вам је, стварност — није чун,

да отплови низ воду. Место злочина:
пребијена звер —  кокоши из наших кочина.

Скините ми се са плећа: украсне камеје.
Ко се прави лудим, ја ћу рећи где је,

ваше место: иза врата. Хиљадугођа, страво.

       = из необјављених рукописа српских песника


четвртак, 13. април 2017.

ЊИХОВА КРАЉЕВСКА ВИСОЧАНСТВА ОБРАДОВАЛА ВИШЕ ОД 1000 ДЕЦЕ НА ВАСКРС


САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ЊИХОВА КРАЉЕВСКА ВИСОЧАНСТВА ОБРАДОВАЛА ВИШЕ ОД 1000 ДЕЦЕ НА ВАСКРС



Београд, 13. април 2017 – Више од 1000 малишана били су гости Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра, Принцезе Катарине, кћерке Њихових Краљевских Височанстава Алисон и сестре Принцезе Катарине г-ђе Бети Румелиотис данас у Белом Двору, на традиционалним васкршњим пријемима за децу из социјално угрожених категорија.
Као и претходних година и данашњем пријему присуствовао је Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г. Арсеније, као и бројни представници дипломатског кора и друштвено одговорних компанија које су подржале организацију ових веома значајних пријема за децу.
Деца са сметњама у развоју, деца без родитељског старања и ромска деца уживала су данас у поклонима које је Краљевски пар припремио за њих уз помоћ бројних донатора као и својих сарадника из Фондације Принцезе Катарине и организацијом Лајфлајн чији је покровитељ Њено Краљевско Височанство. Као и сваке године, велику радост међу малишанима изазвала је потрага за шареним јајима у дворском парку испред Белог двора, а након тога Престолонаследник и Принцеза су малишанима поделили играчке, дечије књиге и слаткише.
Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина захваљују свим донаторима који су омогућили да дечица и ове године проведу леп и радостан Васкрс: организација Лајфлајн Чикаго, др Винсент Вонг из Лондона, компаније Кока Кола, Еко Хеленик, Јумбо играчке, Декси Цо, Бамби, Орбицо, Балон центар, Свит чојс, Инос Балкан, Евробук, Мелон Србија, Творница обуће БЕМА, Житопромет, Пекара 32, Нузи пекара, СЗР Врабац, Панон, Стиг, Ст. Џорџ, Лотос, Ла Тути мода, амбасаде Аустралије, Јапана, Индије, Пакистана, Шри Ланке, београдске међународне школе – британска Међународна школа у Београду, Међународна школа из Београда, Руска школа, Немачка школа Београд, Међународна основна школа, и гимназија “Милена Павловић Барили“, бројни донатори – појединци са општина Звездара и Врачар, као и они из Новог Сада, Руме, Бачке Паланке, Новог Кнежевца, Сремске Митровице, Беле Цркве и Пирота.
        

четвртак, 02. март 2017.

КВАКА 0001

или кратак одломак из чланка  За десет година буџет за културу 1,7 одсто и неколико првих ракоментара 
....У разговору са новинарима министар културе је подсетио да је мандат претходном Националном савету за културу истекао у јануару прошле године и да ће се предлог за формирање новог састава ускоро наћи на седници Владе Србије. Вукосављевић је најавио да ће Музеј савремене уметности бити отворен 20. октобра уколико их у тој намери не спречи „нека виша сила”. Поводом потраживања уметничких дела од Србије, Вукосављевић је поменуо да Словенија има списак од 300 дела, јер они наступају са ставом да свако уметничко дело које је урадио неки словеначки уметник припада њима. „То не опредељује правни акт, правни посао по коме се неко дело нашло у нечијем власништву или државини”, рекао је Вукосављевић.Коментаришући атмосферу у медијима Вукосављевић је рекао: „Сматрам да је атмосфера добра, свако има право да оснује медиј, свако има право да пише на начин на који пише. Наша надлежност није ни да се мешамо да ли ће неки медиј бити наклоњен некој политичкој опцији”, казао је Вукосављевић, додавши да је доста урађено на заштити новинара, али је приметио и сурове законе тржишта са којима се медији суочавају.
Он је рекао да квалитет медијског садржаја, као ни материјални статус новинара није у надлежности Министарства културе и информисања.
„Наше је да стварамо да законски оквир у коме медији послују буде добар, активан, позитиван, да нема цензуре, да нема прогона”, рекао је министар културе. „Ситуацију у медијима, изузимајући финансијски део, оцењујем као неспутану.”
На питање како види изложбу „Нецензурисане лажи” коју је приредила Служба за информисање Српске напредне странке, Вукосављевић је рекао да је види „као прес клипинг” .


.... КОМЕНТАРИ:

Emilinijanumпре 2 дана  U nacionalnom savetu za kulturu bi trebalo da se nalazi neko od naših najboljih satiričara. Ako im svet priznaje visoku vrednost, trebalo bi da to čini i Srbija. Aforizmi najpoznatijih srpskih aforističara: Baljka, Todorova, Popovića, Nestorovića trebalo bi da budu prevedeni o trošku države, za njenu dobit.